Radio uživo
Uzalud su položene nade u treći svetski rat. Suprotno od predviđanja i navijačkih zaključaka domaćih i stranih ruskih propagandista, velikog rata na Bliskom Istoku biti neće. U Rijadu, Amanu, Kairu, Abu Dabiju i Dohi ne sede idioti već mudri lideri. Arapske petro sile su pametno iskoristile prednost koju im je omogućila nafta. Ujedinjeni Arapski Emirati predstavljaju tehnološki hab. Saudijska Arabija gradi potpuno novi pametni grad Nijum.
Istovremeno Iran je doživeo katastrofalnu propast na svim poljima, baš kao i Ruska Federacija. Iran je drugo rangiran po naftnom potencijalu, dok su iranski građani jedni od najsiromašnijih na svetu. Od izvoza islamske revolucije takođe nema ništa. Osim finansiranja nekolicine terorističkih organizacija širom Bliskog Istoka, značajnijih uspeha nema. Takav Iran ne može da promeni ni sebe, a kud i kamo druge, pa i svoje komšije.
Po srpskim televizijama uzvikuje se podrška Hamasu. Zanesenjaci govore da je Sirija ozbiljna vojna sila, čak su uvukli Iran i Tursku pod istu jednačinu. Pojma nemaju da su Iran i Turska ljuti regionalni rivali, to im nisu rekli kada su ih uputili da iskažu svoju podršku Hamasu.
Ovih dana u Savetu Bezbednosti događa se očekivana ujdurma. NR Kina i Rusija uložile su veto na rezoluciju koja Izraelu garantuje pravo na samoodbranu. Zvuči poznato? Rusija i Kina pozivaju na prekid vatre u Gazi, a što suštinski znači da oni pozivaju na opstanak terorista iz Hamasa. Ovo nije prvi put da Rusija u svojoj istoriji podržava terorističke organizacije. 1966. prvi put se otvoreno Rusija angažovala na uspostavljanju medjunarodne terorističke mreže koja je formirana na Trikontinentalnoj konferenciji u Havani. Od tog trenutka sovjetski i kubanski operativci su angažovani u kampovima za terorističku obuku od Bliskog Istoka, Afrike do Latinske Amerike. Crvene Brigade iz Italije i Bader Majnhof iz Zapadne Nemačke su, takođe, bili trabanti KGB-a. Kada se okrenemo u sadašnje doba Rusija nije likvidirala ni jednog visoko pozicioniranog člana Al-Kaide ili ISIS-a. Istovremeno ruska propaganda preko svojih pouzdanika plaši ljude migrantima i došljacima dok je najviše stranih boraca u jedinicama ISIS-a došlo iz Rusije, njih 2700.
Dakle, Kina i Rusija su neprincipijelni zaštitnici međunarodnog prava. Kina koja poziva Izrael na rešenje dve države vrlo lako može pozvati Srbiju na priznanje Kosova. Nikakve garancije i doslednost ne odlikuju Rusiju i Kinu. Ove dve države vrlo lako mogu da promene svoje mišljenje i pozicije ukoliko im je to u interesu.
Rusija koja je sa zemljom sravnila Mariupolj i Bahmut danas cinično brine za Gazu. Nije ovo prvi put da Rusija sprečava Izrael u njegovoj samoodbrani. 1976. kada je Izrael krenuo u oslobađanje talaca u Ugandi iz Sovjetije su grmeli da je to kršenje suvereniteta ove afričke države, a za kršenje prava na život izraelskih talaca nije ih mnogo bilo briga. Rusija se stavila na stranu ljudoždera Idi Amina.
Osim terorista iz Hamasa malo ko se u ovom svetu uzda u Rusiju. Otpadnička država koja 100 godina ubija i svoje i tuđe građane izgleda polako zatvara svoj zločinački krug. Ne treba imati iluzija da Rusija predstavlja respektabilnu veliku silu. Ako se nekome u Ukrajini žuri onda je to Putin. Zna Putin odlično da svakim danom koji prođe Ukrajina je sve jača, a njegova soldateska slabija, umorna sa ekonomijom koja neće još dugo moći da nosi ovaj agresivni rat. 5000 ruskih raketa koje su pogodile Ukrajinu iznosi oko 16 milijardi dolara. Veoma skup ruski rat bez rezultata. Upravo zbog toga Rusija pribegava asimetričnim taktikama, aktivnim merama, u potrazi za partnerima koji će napraviti haos o svom trošku.
Ni Srbija više nema opravdani interes za oslanjanje na Rusiju. Predsednik Vučić Putina nije udostojio ni kurtuaznog rukovanja pred kineskim kamerama. Priča o „ruskom vetu“ za Kosovo izgubila je svoju vrednost. Nije više pitanje „ruskog veta“ za Kosovo već je pitanje gde Srbija želi da bude u narednim godinama. Niko nije egzistencijalno ugroženiji od Jermena koji hrabro napuštaju rusku sveru uticaja. Napuštanje ruskih svera uticaja daleko je lakše za Srbiju nego za Jermeniju. Zaključak je jednostavan, više nema mesta za međusobno razumevanje između Srbije i Rusije. Oni više ne mogu ništa da nam ponude. Njihovo „veto“ nestaće u jednom danu kao Jermeni na brdskom Karabahu.
