Strateško predviđanje

Završio se još jedan ciklus parlamentarnih izbora u Srbiji. Nevezano od post izborne ujdurme kojoj svedočimo jedno je sigurno, stranke koje se zalažu za članstvo Srbije u EU imaju najmanje 215 poslanika od 250. Vodeća partija ima sposobnost da stabilno vrši vlast narednih 4 godine. Ovaj period treba iskoristiti u duhu rečenice Džoržda Maršala „ne borite se sa problemom, rešite ga“.  Nekad je lakše reći nego učiniti. Srbija danas poseduje sposobnost strateškog predviđanja i pozicioniranja. Kako ova sposobnost ne bi bila jalova neophodno je otvoreno postaviti pitanje gde i kako Srbija želi da pripada. 

Srbija već kasni 30 godina za strateškim pozicioniranjem. Sve prilike za bezbednijim i bogatijim ambijentom smo propustili devedesetih godina. Umesto integracija mi smo vodili rat sa svima. Baš ti koji su sa nama ratovali danas su najveći donatori, trgovinski partneri i poslodavci. Isti oni koji su nas bombardovali danas su naši najpouzdaniji partneri. Istovremeno demgaogija želi da nam predstavi jedan događaj i jednu emociju kao početnu tačku strateškog pozicioniranja. Samo oni koji Srbiji ne žele dobro uzimaju devedesete godine kao početak i kraj našeg strateškog položaja. Naravno iza takve intepretacije i postavke nema ničega dobrog za našu državu. Prilike koje imamo danas možda nećemo imati sutra. 

Geopolitički trenutak nameće donošenje lakih i težih odluka. Jedna od tih odluka je beskompromisno kretanje ka Evropskoj uniji do punog članstva 2027. godine. Nikakvi izgovori i „prognoze“ o Evropi 2027. godine ne smeju kompromitovati te napore. Drugih alternativna osim propasti Srbija nema!

Na dašnji dan, ono što Farid Zakarija naziva „Zapad plus“, čini 60% svetskog BDP-a. BRIKS nema nikakve šanse da konkuriše ni EU bez Amerike. A ukoliko je „Zapad plus“ Amerika, Kanada, Japan, Južna Koreja, Australija i EU onda je jasno da je BRIKS najobičnija megalomanska fantazija. Rusija više nije najveći proizvođač energenata na svetu. Kina je u ozbiljnim problemima i to ne samo demografskim. Inicijativa Pojas i put ne predstvlja multilateralnu organizaciju već zbir bilateralnih ugovora pod jednim kišobranom u okviru kog najveću korist ima Kina. Slično je i sa samim BRIKS-om koji ni jednu suštinsku odluku nije doneo 2023. godine. Istovremeno Srbija ima status povlašćenog partnera EU. Velika količina naših proizvoda ne ometano stiže do evropskog tržišta. Ozvaničen je novi plan rasta za Zapadni Balkan koji obuhvata 6 milijardi eura. U okviru ovog plana nude se razne razvojne šanse. Naša nalazišta litijuma, pre svega u dolini Jadra, predstavljaju stratešku svetsku sirovinu. Nije nam potreban nikakav BRIKS, Rusija i NR Kina da bi smo kapitalizovali ovu svoju komparativnu prednost. Geopolitičko nadmetanje za Srbiju predstavlja stratešku šansu. I to samo pod uslovom ukoliko Srbija zaista bude gledala samo svoje, a ne tuđe, interese. Problem Kosova se može rešiti, a može se i zamrznuti. Jedini koji gubi od odsustva kompromisa je Srbija. Nama je potrebna Evropska unija sa svim sovjim dobrim i lošim stranama više nego što smo mi potrebni njoj.

Strateško predviđanje je osnova kreiranja politike. Ne treba koristiti neke naročite metodologije i racionalne alate da bi se predvidela geopolitička kretanja. Američka mornarica šparta Crvenim morem, štiteći tuđe trgovačke rute uključujući i kineske. Američko liderstvo, sa svim svojim greškama i manama, napravilo je svet šansi. Kako bi se iskoristile te šanse bitan sengment čine pravila. Do sada niko nije profitirao odbacujući pravila uspostavljena nakon 1945.godine. Toliko hvaljena Kina svoj uspeh je ostvarila upravo poštujući pravila. Članstvo NR Kine u Svetskoj trgovinskoj organizaciji od nje je napravilo drugu ekonomsku silu. Istovremeno se u Srbiji u ciklusima agituje protiv članstva u STO sa iracionalnim tezama o genetski modifikovanoj hrani. Kao i u slučaju vakcina tako i u slučaju STO iznose se notorne dezinformacije. Teorije zavera, dezinformacije i širenje ruske propagande dovelo je jednu interesantnu skupinu u srpski parlament. 

Suštinsko pitanje je koliko budućih narodnih poslanika raspolaže kredibilnim međunarodnim kontaktima? Koliko njih je sposobno da neguje i održava kontakte na Zapadnom geopolitičkom polu? Uzdanje u Mariju Zaharovu i njene priče o nekakvom „Majdanu“ je otrcana i kompromitovana stvar. Srbiji su potrebni snažni, lični i prisni kontakti parlamentaraca sa kolegama od Nemačke, Francuske, Britanije do Poljske, Češke i Finske. Odnosi sa SAD kongresmenima i senatorima treba da su obavezan uslov. Nažalost većina ne zna ni engleski jezik, a kamo li da razume međunarodne odnose dalje od mitomanije i prezentacije koje im drže komunisti u Pekingu prilikom poseta. 

Srpski nacionalizam je jedan od retkih primera koji je napravio više štete nego koristi za državu. Razlog je jednostavan u Srbiji nema autentičnog nacionalizma već isključivo ruskog uticaja zamaskiranog u nacionalizam. Autentični nacionalizam evropskih naroda vodio je te nacije ka Evropi i NATO-u dok smo mi jurili u istočne gubernije. 

Danas vremena za gubljenje nema. Evropske snage su većina u Narodnoj Skupštini, imaju jedinstvenu priliku da Srbiju uvedu u EU 2027. godine.