Vreme je za NATO

Pitanje Kosova zavisi jedino od Srbije. Dugoročno rešenje „Miloševićevog testamenta“ se ne može rešiti sa Rusijom. Kremlj nema interes da Srbija realizuje svoje evropske integracije. Iz tog razloga tako srdačno „garantuju“ svoje veto za Kosovo. Od ruskog „veta“ Srbija godinama nema ništa. Nikakva korist za naš tehnološki, ekonomski i civilizacijski napredak ne leži u tome, dok se u pitanje dovodi bezbednost i opstanak. 

Srbija ako želi da geopolitički opstane u sve složenijem i međuzavisnom svetu treba da što pre zatraži članstvo u NATO-u. Distanciranje od Rusije ne predstavlja rizik. Interesi Srbije i Rusije su u potpunosti različiti. Rusija smatra EU neprijateljskom organizacijom, dok Srbija članstvo u EU smatra strateškim ciljem. Srbija u interesu ima mir, stabilnost i ekonomski razvoj, dok Rusija ima viziju Srbje kao svog drugog evropskog fronta. Rusko zalaganje za Kosovo u sastavu Srbije više podseća na aligatora koji muti vodu da bi sakrio svoje krvoločne zube. I tako Rusija muti tu vodu oko Kosova i Srbije već 30 godina. Pravljenje tog mulja uslovljava bolnim kompromisima koje Srbija mora da pravi.

Srbija se nalazi u geopolitičkoj iznudici. Autonomija spoljnopolitičkog odlučivanja drastično je smanjena. Politika četiri stuba pred Srbijom postavlja isključive izbore. Rusku podršku treba odbaciti uz srdačan osmeh i stvoriti strateške okvire koji se neće oslanjati na drugorazredne diktature. Jasno pozicioniranje shodno potrebema  21. veka ne znači uništavanje „tradicionalnih“ veza. I druge države NATO i EU sarađuju sa NR Kinom i Rusijom.

Bezbednosni ambijent se promenio, neutralnost više ne postoji, Srbiji niko nije ni  priznao neutralnost. Pitanje je da li nam uopšte treba „neutralnost“. Šta nas uče istorijske lekcije? Srbija nikada nije pobeđivala kao neutralna i zahvaljujući naučenim lekcijama-nacionalnim udesima ne bi trebalo da bude sumnje u pogledu statusa neutralnosti. Solunski front nismo probili kao neutralna država.

Srbija mora biti član NATO i EU.  Države čiji je suverenitet dovođen u pitanje poput Srbije, ali i Rumunije, Grčke, Slovačke ne bi trebalo da imaju nedoumicu na koji način da izbegnu da budu čip za potkusurivanje na geopolitičkoj vetrometini. 

Članstvo u NATO za Srbiju bi značilo smanjenje spoljnopolitičkog pritiska i aktivno učešće u donošenju odluka. Kao članica NATO Srbija bi imala mogućnost da nabavi najsavremenije i najbolje naoružanje.

Potreba za pouzdanim saveznicima i eliminisanje bezbednosnih dilema predstavlja izlaz iz vrtloga nestabilnosti na Zapadnom Balkanu. NR Kina nema doktrinu savezništava niti je iko smatra bezbednosnim garantom, a Rusija se pokazala kao vrlo podmukao  saveznik koji nekada ima više interesa za održavanjem nestabilnosti nego interes za razvijenim i bogatim saveznikom. Primer Jermenija, Sirija, pa i ta Libija. Jedino što Rusiju veže za ove lokacije je održavanje krize. 

Danas je svima jasno da Rusija ne predstavlja spasonosno uže, već konopac oko vrata koji Srbiju vuče na dno. Da je Rusiji važno Kosovo ne bi nikada povukla vojsku. Rusima se treba zahvaliti, njihov humanitarni centar ugasiti i članstvo u NATO ekspresno zahtevati. Ako bi Srbija u NATO narušila odnose sa Iranom, Venecuelom, Kubom, NR Kinom i Rusijom to je dokaz da ti odnosi nikada nisu bili iskreni i da su nam nepotrebni.