Radio uživo
Svakog dana postaje,usled objektivnih okolnosti, sve teže održavati trenutnu spoljnu politiku Srbije. Teza o vojno neutralnoj državi sa „prijateljima“ i na Istoku i na Zapadu neće preživeti test vremena. Smisao vojne neutralnosti ne odražava realnu potrebu nacionalne bezbednosti. Otvorena i emocija lišena debata, kroz pristojan dijalog, nikada nije organizovana po ovom fundamentalnom pitnaju. Koliko mi je poznato ni jedan naučni rad nije napisan na temu „Zašto Srbija ne treba da bude vojno neutralna zemlja?“. Nije nam poznato koji konkretan, realan ekonomski, politički i bezbednosni interes svojom vojnom neutralnošću Srbija ostvaruje. Prijateljstva na svim stranama sveta deluju kao romantičarska predstava, a ne real politike.
Na posletku svaka spoljnopolitička strategija mora imati svoju praktičnu primenu. Poslednji događaji, koji obuhvataju bezbednosni incident u okolini manastira Banjska, u potpunosti demantuju argumente u prilog održivosti neutralnosti i nesvrstanosti. Srbija nema silu zaštitnicu. Neusklađenost političkih, ekonomskih i bezbednosnih interesa dovodi nas u veoma težak položaj. Postavka u kojoj Rusija deluje poput nekog „kontra tega“ do danas je Srbiju veoma skupo koštala, a Kosovo nije vratila. Podsetimo se „Ne u NATO“ pasusa rezolucije Narodne Skupštine Republike Srbije koji se uzima za temelj srpske vojne neutralnosti.
Glavno je pitanje u odnosu na koga ili šta je Srbija neutralna? Srbija kao kandidat za članstvo u EU ne može da bude vrednosno neutralna država, nema neutralnosti u odnosu na demokratiju i komunizam u Pekingu. Isto tako nema neutralnosti u odnosu na Putina i 504 ubijene ukrajinske dece.
Ovo društvo nikada nije otvorilo suštinsku debatu koliko Srbija gubi što nije članica NATO-a. Setimo se ruskih obećanja iz 2007. godine da Kosovo neće smeti proglasiti nezavisnost, te ruskih obećanja o južnom toku i energetskoj bezbednosti. Ne samo da energetski nismo bezbedni već smo pod kompletnom energetskom ucenom iz Moskve. Zašto bi Srbija bila neutralna u odnosu na otpadničku Rusiju?
Ruske bezbednosne garancije odavno su netale u nepreglednim kolonama Jermena sa Nagorno-Karabaha. Čini se da nam nije dovoljno istorijsko isksutvo u razumevanju ruskog strateškog pozicioniranja. Oni koji konstantno iznose teze o stradanju srpskog naroda slavodobitno čestitaju etničko čišćenje Jermena azerbejdžanskom predsedniku Alijevu. Šta to slavno i svečano ima u etničkom čišćenju? Oni koji čestitaju Alijevu, isto tako oduševljeno pozdravljaju genocidnu politiku Pekinga prema Ujgurima u Singjangu, sastaju se sa Vladimirom Putinom, a očekuju da ostatak sveta ima razumevanje za težak položaj srpskog naroda, ili interese Republike Srpske? Nažalost ovi dupli standardi su ništa drugo do odraz nedostatka „Velike strategije“ Srbije i onih koji predstavljaju Srbe u regionu.
Srbija mora da slavi svoje pobede a ne da oplakuje pogibije i poraze. Časovnik istorije još niko nije vratio u nazad. Istorija ne može biti kreator politike sadašnjosti. Danas u 21. veku ne postoji ni jedan racionalan argument protiv članstva u NATO-u. Pođimo od pretpostavke da od NATO vođene misije KFOR zavisi bezbednost srpskih crkava i naroda. Nije li bolji položaj Srba ukoliko ih čuvaju vojnici koji su pripadnici istoga saveza kao i njihova država?
Nabavka naoružanja i vojne opreme iz Ruske Federacije ostaće zabranjena zona decenijama. Rusko obećano veto za Kosovo nije ništa drugo do kopejka za trgovinu sa Zapadom. Pozicija Pekinga je maglovitija od ruske. Ruševine i dugovi koji su ostali za propalom inicijativom Pojas i put polako se transformišu u sveobuhvatnu komunističku ideološku platformu. Ne postoji ni jedan razlog da Srbija balansira sa tako mračnim, nazadnim i autoritarnim postavkama. Ukoliko žele da investiraju u Srbiju Kinezi su više nego dobrodošli, ali to treba da čine po srpskim i EU standardima, sudbina pruge Beograd-Budimpešta postala je neizvesna usled nesposobnosti kineskog partnera da primeni evropski standard.
Svaku nesreću koju Srbija doživi proprati luciferski hor iz Moskve. Incident u Banjskoj, kao posledica neodgovornog delovanja, poziv je za odapinjanje sijaseta „upozorenja“ i licemernih podrški iz Rusije. Iza toga ničega dobrog za Srbiju nema. U informacioni rat sa ciljem konfrontacije Srbije sa Zapadom uključio se Vladimir Putin lično. Na održanom Vladai Forumu potražio je opravdanje ruske agresije u nesreći srpskog naroda a onda iskazao podršku Srbiji. Veću štetu nam nije mogao napraviti u ovako delikatnom trenutku sa uplitanjem Srbije u svoja mitomanska obrazloženja i ujdurme.
Mi od ruske podrške nemamo apsolutno ništa. Samim tim prestaju svi uslovi za ustupke ka Rusiji. Proces učlanjenja Srbije u NATO treba hitno započeti na transparentan i stručan način.
