Zašto NE SLAVIM 29. novembar

29. novembar... Dosta je onih među nama koji i dalje gledaju na taj datum kao na simbol svojih života pre nego što je zaigrano crno kolo na Balkanu. Ali, da bi se poštovalo načelo Istine, a ne načelo Nostalgije treba prvo biti iskren prema sebi samom.

Te, 1943. godine, je nacrtana država koja će se raspasti zbog svojih konstruktivnih grešaka. Obnavljajući Jugoslaviju srušili su obnovitelji svu prethodnu priču, počupali koren toj državi i ostavili drvo da pokuša da raste bez korena. Naravno, tokom decenija oko tog stabla proširio se korov, stablo obuhvatila puzavica i delovalo je da drvo i dalje stoji uspravno - „kano klisurina". A onda je neko malo gurnuo suvo stablo koje se stropoštalo, razbilo u delove i deliće, i pobilo sve oko sebe.

Trebalo je, zaista, posle rata obnoviti Jugoslaviju. Trebalo je da ta Jugoslavija ostane deo zapadne civilizacije i da sprovede sve društvene korekcije koje su se svakako desile i u komunističkoj državi ali i da sprovede one korekcije koje su sprovele sve ostale zemlje Evrope. One države koje su se obnovile posle rata i okupacije, ali koje su ostale izvan komunističkog Varšavskog pakta. E to nam ideologija Jajca nije dozvolila.

Umesto toga uživali smo „blagodeti" uzdizanja kulta ličnosti i partije. Jedne jedine. Nepogrešive i nezamenljive. Zato i danas živimo sa tim kodom u sebi. Većina želi oca nacije ili najvećeg sina naroda i narodnosti. Onoga koga majka jednom rađa. Onoga čiji lik i delo postaju sinonimi za sve naše živote pa više onda nije ni bitno da li imamo sve ono što zaista želimo. Jer, ništa više i ne želimo. Imamo ko da brine o nama i našim potrebama. Država te školuje, indoktrinira, leči, da posao, dodeli stan, možda neko letovanje unutar zemlje (upoznaj zemlju da bi je više voleo), banje za starije, penzije na vreme i eto... to je nama naša borba dala (uz to ne zaboravimo i onu besmislenu frazu o bezbednom spavanju u parku)...

Još nešto nikako ne zaboravljajmo, Titovi generali i politikanti su gurnuli stablo na sve nas. I na vreme se sklonili. Zato 29. novembar nije (samo) nostalgični datum rađanja novog. Nego i služenje opela za sve ono što je bilo dobro pre 1941. ali i za sve što je zamišljeno dobro te 1943. Ostao je samo korov, puzavica i neuništivo zlo. Ja ne slavim 29. novembar. Tada je, ipak, srušena država mojih predaka.