Dva sveta - Arsenal demokratije još uvek nije iscrpljen

Ukrajina nije mogla da bira između rata i mira. Ideološka opijenost Kremlja je diktirala i vreme i mesto napada. Dobro osmišljene informacione operacije Rusije nisu uzroci sukoba već opravdanje. Svima je od početka bilo jasno da Rusija ne toleriše samostalnu politiku, kako svojih saveznika, tako i svojih komšija. U tom izboru koliko će Rusija biti „toleranta“ deli vas jedino članstvo u NATO i EU. Ukoliko niste deo tog bezbednosnog formata, onda vam poslednji ruski ambasador preti socijalnim i ekonomskim posledicama, huška armiju botova i tabadžija, otima vam ono najvažnije a to je sloboda izbora. Od 2014. godine do 2022. prošlo je malo vremena, svi koji su ukazali da će Rusija napasti nisu pogrešili, a oni koji su verovali da je Rusija pouzdan partner shvatili su 24. februara da nije.

Umesto 7 dana buke i sloma Kijeva, agresija je navršila 300. dan. Predsednik Zelenski se upisao zlatnim slovima u istoriju 21. veka. Njegova rečenica „Ne treba mi prevoz dajte mi municije“ ispostaviće se kao sudbonosna za nacionalni moral. I ako je bio ismevan, unižavan, degradiran uzdigao se iznad svih i svakog. U poređenju sa Zelenskim Putin je uštogljeni, zlobni i besni vođa sile na „umiranju“, čija vojska nema ni dostojne čizme kao ni elementarno ljudsko dostojanstvo. Pre agresije Ruska privreda je bila na nivou 2013. godine. Istovremeno ruska armija je uživala božanski ugled. Sve to je nestalo pred Kijevom. Ukrajina je prva evropska država koja je zaustavila rusku vojsku u zadnjih 70 godina. I to je urađeno pred očima celog sveta. Ruski specijalci su samleveni na hostomelskom aerodromu, kolone pred Kijevom razbijene, a od septembra 50% okupirane teritorije je vraćeno pod kontrolu Ukrajine. Ukrajinska hrabrost i savezništvo baciće Rusiju na nivo regionalne sile.

Poseta Volodimira Zelenskog Vašingtonu je jasna podela na dva sveta. Sa jedne strane ratni predsednik, trijumfalno ali istovremeno skromno se obraća pred oba doma američkog Kongresa, razgovara sa predsednikom Bajdenom. I saopštava „Mi smo porazili Rusiju u bitci za um sveta. Nemamo straha, niti bi iko na svetu trebalo da ga ima. Ukrajinci su postigli ovu pobedu, i to nam daje hrabrost koja inspiriše ceo svet“. Dakle, Ukrajina je pokazala da je moguće suprostaviti se Rusiji, u tom trenutku drugoj svetskoj armiji. Međutim, ključna stvar su saveznici. Ključna stvar je poruka da su demokratije spore ali sposobnije od diktatura. Svaki diktator je sklon pravljenju kobnih grešaka jer nema nikoga ko bi ga ispravio i posavetovao. 

Poseta Zelenskog je i globalni trijumf američkog liderstva. Ni jedna druga država na planeti nema sposobnost da odvoji više od 100 milijardi dolara pomoći jednoj siromašnoj državi Istočne Evrope. Važno je biti američki saveznik. Globalna Američka akcija potvrdila je status super sile. Da se ne radi o hvalospevima već o činjenica analizirajmo nekoliko primera. Amerika je najveći svetski donator vakcina, najveći globalni donator u borbi protiv virusa korona. Jedini američki izazivač NR Kina je nekompetentni kreator globalne pandemije, koji i nakon 2 godine se nalazi zarobljen u vrtlogu virusa. Naravno, to je njihova unutrašnja stvar. Ali je dobar deo svetske proizvodnje stavljen pod znak pitanja, a kruta politika „nula kovida“ doživela je svoj fijasko.

Istovremeno krizu izazvanu agresijom na Ukrajinu Kina nije u stanju da reši, ni na način da se u potpunosti prikloni Rusiji, ni na način da izvrši pritisak na Rusiju. Upravo je poseta Volodimira Zelenskog zapečatila pitanje orijentacije u indo-pacifičkom regionu. Filipini, Južna Koreja, Tajvan, Indija, Vijetnam nemaju dileme u pouzdanost američkog savezništva. Da li je takav slučaj sa Rusijom i Kinom? Prosudimo sami.  

Poseta Zelenskog je jednako važna za Ukrajinu koliko i za Ameriku. Nije Zelenski otišao po milostinju već po jasnu poruku. Nakon ove posete ne bi trebalo imati dilema u kom pravcu se treba orijentisati. Ne bih da zloslutim, ali u slučaju sukoba Srbija iz Rusije i Kine ne bi dobila ni perorez. Kao što nismo dobili ni 1999. Postoji još jedna istorijska lekcija. Korejski rat. Danas je Južna Koreja globalni tehnološki lider, a Severna Koreja siromašna despotija sa 37 veb sajtova. Znamo ko su bili čiji saveznici. Dva nepomirljiva sveta sa jasnim parametrima uspeha.