„Hvala” Putine

Poštovani građaninu Srbije vidiš li pored sebe abnormalna poskupljenja u poslednjih 9 meseci? Vidiš kako dolaze poskupljenja u talasima, kako sada u prodavnici litar mleka košta 203 dinara, jedno jaje 27 dinara, čaša jogurta 52 din, kilogram belog brašna 101 dinar, kilogram šećera 128 dinara, litar suncokretovog ulja 239 dinara, 250g maslaca 480 dinara, kilogram pečenice 1799 dinara. Da li ste točili dizel na pumpi po ceni od 230 dinara za litar? Da li ste popili Nes kafu koja košta 200 dinara u kafiću ili pak neko drugo piće koje je ponekad i duplo skuplje nego godinu dana ranije? Da li ste pojeli kroasan sa kremom koji košta više od 100 dinara ili pak burek sa sirom od skoro 200 dinara? Da li se pitati zbog čega je vaša stanarina u Beogradu i Novom Sadu skočila za duplo i sada stanodavci izbacuju na ulicu majke sa decom u naručju, koje ne mogu da priušte duplo veću stanarinu, a samo da bi basnoslovno zaradili? Da li ste se u oktobru smrzli jer je gas skup i ne zbog toga se nije uključilo grejanje kada je bilo jako hladno. Da li se pitate kada je kraj poskupljenjima, kada će presati sa poskupljenjima na već sada nedeljnoj bazi. Da li osećate da nećete moći više da izdržite ako se nastave poskupljenja ovim temom. Da li osećate da nećete moći da izađete sa prijateljima na piće, da napunite frižider, da nahranite decu ako ovo zlo koje je počelo pre 9 meseci ne stane. Devet meseci već imamo strašna poskupljanja i drastičan pad kupovne moći građana Republike Srbije, koji uskoro neće moći da prehrane svoje porodice. Da li osećate da vam neko uzima sve to na pravdi Boga?

Poštovani građaninu Srbije vidiš li pored sebe veliki broj Rusa i Ukrajinica u poslednjih 9 meseci? Vidiš njihovu muku što su morali da pobegnu sa svojih ognjišta u nepoznatu državu, čiji čak ni jezik ne razumeju. Što su morali da ostave svoje tople domove, svoje dugogodišnje prijatelje, porodicu, poznanike, svoj kraj gde su prohodali, gde su išli u školu, gde su se prvi put zaljubili, gde su bili srećni okruženi svojim ljudima, gde su se obrazovali, gde su imali svoj posao od kojeg su hranili svoju decu i pomagali ostarelim roditeljima, gde su voleli i gde su bili voljeni. Neko je odlučio da oni više tako neće moći da žive, neko im je sve to oduzeo i ognjište i topli dom i porodicu i malu decu i sreću i radost i bezbednost i mir.

Neko je odlučio da im uzme sve to na pravdi Boga, ali jedno je sigurno, takva osoba ne može da veruje u Boga, takva osoba ne može da veruju u Isusa Hrista, takva osoba ne može da veruju u Bibliju, takva osoba ne može da veruje u crkvu, takva osoba ne može da veruju u porodicu i što je najbitnije takva osoba ne veruju u Hrišćanstvo. Takvoj osobi ništa nije sveto ni ljudski život, ni mir, ni bezbednost, ni srećno odrastanje dece. Takva osoba će sve uraditi da građanin Rusije ili Ukrajine pobegne od njega, u nepoznato, ali samo da pobegne od njega. Niti Rus niti Ukrajinac neće pitati za cenu, jedino će pitati kako da pobegne od takve osobe, pri tome ostavljajući svoje ognjište, porodicu, prijatelje, posao, ostavljajući svoj kraj u kojem se prvi put zaljubio samo da bi pobegao od tog bezbožnika i antihrista koji mu je srušio ceo život a koji je on mukotrupno gradio od kada je prvi put, svojim malešnim nogicama zakoračio na tlo. Samo jedan čovek je odlučio da kaže „uzimam ti sve“  i tako su Rusi i Ukrajinci samo pobegli od njega i stigli u Srbiju.

Sada svi zajedno imamo istu muku i mi Srbi i izbegli Rusi i Ukrajinci, svi zajedno smo u istom problemu koje je proizrokavao isti čovek, koji nije u stanju da zaustavi svoj krvavi pir koji odneo stotine hiljada života a proterao više od 10 miliona ljudi iz Ukrajine i Rusije zajedno.

Sada svi zajedno lošije živimo nego pre 9 meseci, pre 24. februara, kada je jedan čovek odlučio da svi mi zajedno lošije živimo i Srbi I Ukrajinci i Rusi. Kada je odlučio da uzme stotine hiljada duša, kada je odlučio da progna 10 miliona ljudi sa njihovih ognjišta, kada je odlučio da mi u Srbiji ne možemo više da napunimo frižider za našu decu, kada je odlučio da mi više ne možemo da sednemo na piće sa našim prijateljima, kada je odlučio da ne možemo više da priuštimo pun rezervoar, kada je odlučio da više ne možemo normalno da se grejemo.

Svi problemi će nestati kada jedan čovek odluči da prestane naša Srpsko-Rusko-Ukrajinska muka i patnja, kada odluči da nije u redu ubijati nevine Ukrajince i kada odluči da položi oružije i prekine dalji krvavi pir u Ukrajini. Dokle god mi podržavamo tog čoveka u njegovom krvavom piru, mi ćemo živeti lošije i na granici siromaštva. Kada odlučimo da presečemo i kažemo nećemo više da ga podržavamo već ćemo sve da uradimo da ga sprečimo u tom krvavom piru, a tek kada se završi krvavi pir sve će moći da se vrati u noramli i mi ćemo moći da živimo normalno.

Zajednički imenitelj za sve te probleme je samo jedan čovek, a njegovo ime, zapravo prezime je Putin.

Autor teksta je istraživač Centra za stratešku analizu