KOSOVO - iz neobjavljene pesničke zbirke "U dodiru vremena"

Kosovo je i Metohija,
I zvezda, zvezdica, fusnota,
Ali i naša večita pesma maglovitog sjaja,
Ovdašnja setna, tragična nota.
Kosovo su ljudi tamošnji, i svetinje i zemlja.
Albanci, Srbi, Goranci i ostali.
Pa i privremeno dovedeni stranci.
Kosovo je simbol, i krv, i bol
Pobeda opstajućeg duha, verovanje i nada teška.
Pritom i mnogočija ogromna greška.
Ono je bilo i ostalo naše i "tuđe",
Grabežljivih velikih sila manipulativno oruđe.
Kosovo je i prošlost i neizvesna budućnost
I tekuća razlomljena sadašnjost.
Podele, zidovi, koegzistencija mestimična, ali i stare mržnje.
Hladno sunce i gusto trnje.
Grobovi, paljevine i u kamen urezane posvete,
Jezivi zločini i neiskorenjeni običaji osvete.
Beda, kriminal, iseljavanja,
Laži, prevare i višestruka politička raslojavanja.
Kosovo je obavezujuća reč, srž ustavne preambule i duboka briselska rana,
Ono je i srpska i albanska istorijskog istog stabla grana.
Balkanska mnogostruko napaćena,
Plačem natopljena visina i nizina.
Realnost i uspomena.
Zagonetka do sada nerešena.
Na koncu ipak stvoriti se mora zajednica, bilo srpskih opština, ako ne i Srba i Albanaca,
Zašto ne i Kosova i (ostatka) Srbije,
Možda veštačka ali slobodna i mirna,
Koliko-toliko unija stabilna,
U Evropu uronjena,
Ekonomski funkcionalna.