U svetu u kome živimo stvara se nekoliko poredaka, a ne nekoliko polova. Pogrešno je sa evropskom geografijom uopšte razmatrati labave asocijacije kao što je BRIKS. Sama ta organizacija nema značajnijih uspeha za svojih 12 godina postojanja. U celom tom galimatijusu partnera bez suštine pitanje je vremena kada će doći do formalnog razlaza Kine i Indije. Rusija se prepustila Aziji u kojoj predstavlja drugorazrednu silu, prvo mesto je ipak rezervisano za Kinu. Svojom pogrešnom odlukom Putin je Rusiju odvezao od Evrope. Istovremeno Evropa se ujedinila, evropsko proširenje je ponovo postalo geopolitički instrument.
Rusija i Kina nemaju svoj NATO i nemaju svoju Evropsku uniju. Ova činjenica nije posledica delovanja eksternih faktora već posledica da niko racionalan sa njima ne želi da ulazi u dublje aranžmane. Svi bezbednosni savezi sa Rusijom obično se završavaju gubitkom suvereniteta. Lukašenko je poklonio suverenitet Belorusije u zamenu za opstanak na vlasti. Socijalno-ekonomska situacija u Kini se nalazi u svojevrsnoj disfunkciji.
Poređenja radi, Vijetnamski i Afganistanski rat nije doveo do propasti Amerike, dok bi invazija na Tajvan značila raspad komunističke Kine. Za svojih 75 godina postojanja Kina nije prevazišla trećesvetske probleme i izazove. Ta duboko podeljena zemlja ni u svom neposrednom okruženju nije u stanju da formira savezništvo. Kineski projekat Puta svile se izrodio u mrežu globalnih dugova i nezavršenih projekata. Kinesko prisustvo u Srbiji predstavljaće problem u budućim vremenima. Efekti kineskog prisustva nikada nisu objektivno razmotreni, kao što nikada nije ustanovljen obim kineskih donacija tokom pandemije Kovid-19 u Srbiji.
Sve izneto je od suštinske važnosti svaki put kada se fantazira o potencijalnoj saradnji Srbije i BRIKS-a. Uključenje Srbije u nekakav format BRIKS plus bi značio svrstavanje Srbije u društvo teheranskih mula i nesposobnih diktatora. BRIKS plus ne može Srbiji ponuditi ništa što već ne može Evropska unija. Za 34 godine „veliki“ srpski saveznici, Kina i Rusija, nisu donirali ni 1% od ukupnih donacija. Sa druge, zapitajmo se kakav interes Kina ima za Srbiju? Ili kakav je interes Rusije? Druga nastoji da nam otme suverenitet i od nas napravi proksi teritoriju i neku svoju guberniju. Ovi prvi nastoje da naprave svoju evropsku stanicu u kojoj će testirati svoje naoružanje, kandidovati svoj komunistički model kao primer za ostale evropske države. Srbija se suočila sa dovedenim vijetnamskim radnicima koje je kineski poslodavac držao u polu-ropskom odnosu. Pojavili su se izveštaji o postojanju nekakvih tajnih, prikrivenih, nedeklarisanih kineskih policijskih stanica. O njihovoj ulozi u Srbiji ne znamo skoro ništa.
Dakle to što se formira nekoliko poredaka nije stvar kojoj se treba diviti već koje se treba kloniti. To društvo nije za nas i od njega se treba kloniti. Zašto bi naš ekonomski, intelektualni i nacionalni kapacitet bio ograničen vezama sa otpadnicima?
Sretenje je praznik koji nas obavezuje na geopolitički opstanak. Srbija se za slobodu borila u zapadnom i prosvetiteljskom civilizacijskom krugu i oružjem odbacila azijski despotizam. Sretenje je podsetnik da ni tada nije bilo ruske podrške kako to domaći mitomani predstavljaju.Naša inteligencija se emancipovala na Zapadu. Bez pomoći Austrije ne bi bilo reforme i modernizacije vojske kraljevine Srbije. U svojim prvim danima naša mlada kraljevina bila je suočena sa regionalnim ograničenjima nametnutim od strane Rusije. Taj ruski pritisak i subverzivno delovanje nastavilo se i u narednim godinama. Ruska senka nad masakrom kralja Aleksandra Obrenovića i danas je tabu temu, njihova uloga u izazivanju Prvog svetskog rata nikada nije rasvetljena. Geopolitički opstanak Srbije i danas je goruća tema. Lažne dileme između Istoka i Zapada su šteta koja se predstavlja kao vrlina.
Sretenje je podsetnik da opstanak Srbije nikada nije zavsio od azijskih tirana. Sloboda Srbije nije se gradila modelom ruske despotovine nego na tekovinama nacionalnih prosvetiteljskih revolucija Evrope. Slobodna Srbija nije izrodila despote već aktivni politički život. Tako i danas Srbija treba da zaštiti svoj opstanak vođena evro-atlantskim vrednostima, a koje su ekvivalent prosvetiteljstva 19. veka.
BRIKS plus će postati BRIKS minus. Niko ne brani kinezima da naprave poredak zasnovan na eksploataciji, ali to ne znači da bi mi treba da budemo deo tog tamnog vilajeta bez perspektive u budućnosti.